zakljucavam vrata napustam stan
iskreno nemam sta da kazem
na ulici je sneg star i umoran
zima danas umire polako

i nema zvukova nema pokreta
koji donose koji znace sve
nema opravdanja i ne treba
da bude znam

osecam se opet kao star
to nikako ne zelim da budem
zelim da se setim necega
ali pamet odbija da sluzi

ovaj dan je tezak i jak
pada odluka da pustim
sada da me samelje
nema opravdanja i ne treba
da bude znam

neumorno trazim
beze dok ih lovim
nedostaju reci da popune tisinu
ne gledaj me tako
ne veruj mi vise ne
nedostaju misli da popune prazninu
(i nista vise ne moze da smeta
umrecu mirno dan pred kraja sveta)

nema gde i nema sta
osim sasvim nevaznih lepota
voleo bih sve ali nemoguce
ne mogu sam iz svoje koze