Ja sam covjek obican
radim svojim rukama
i nosim obraz koji traje
prokleta nam sudbina samo udara samo trazi
trazi, trazi, a malo daje

Ja gradim autoput u glavi
da se vozim slobodno
i ne dam nikom da me gnjavi
kada vozim prebrzo

Ja sam covjek obican
radim svojim rukama
al' ovim putem necu dalje
vlakovi nam prolaze
sreca prati podobne
nek' racun plati tko ga salje

Jer ja samo sklopim oci
gdje god zelim ja cu doci
snovi teku uzvodno
nista novo, nista dobro

Pod neonom ovog grada
nama gori crveno