Uzalud glancas svoje spicaste cipele,
Uzalud otkopcavas zadnje dugme kosulje,
One se nece nasmijati na tvoje lose folove,
Nece se osvrnuti na tvoje dobacivanje.

Mozes ih lagat' da ti je babo direktor,
Ili da si treca godina prava,
One ce znati da si niko i nista,
Obican uhljug s Koseva.

I opet ces teturati uz memljiv zid,
Na iskrivljenoj cesmi opraces lice,
Sjest' na plocnik, zapalit' cigaru,
I gledati na drugu stranu ulice.

S one strane ulice,
Stanuju djevojcice,
Kojima, kojima mirise koza.

One vole frajere koji nose bradice,
I cije ih rijeci ostave bez daha,
Koji nikad ne prave belaja,
Koji nikad ne psuju Allaha.
Ne znaju one da ti je srce
Vece neg' u tog bradatog gmaza.
Nikad ti nece pruziti sansu,
Ne poznajes dovoljno efektnih fraza.

I opet ces teturati uz memljiv zid,
Na iskrivljenoj cesmi opraces lice,
Sjest' na plocnik, zapalit' cigaru,
I gledati na drugu stranu ulice.

S one strane ulice,
Stanuju djevojcice,
Kojima, kojima mirise koza.

(Alo, dobra.
Alo, dodjite vamo, ej.
Mojne, mojne.
Gdje si otisla,
Alo, dodji mala, pusti njega, pusti ga ba,
Nemoj bolan.
Najgore mi je kad dobra riba s' levatom hoda
Nosi rolku...
Pa jeste bolan sto moras u njih...)